Kada je slavni Nino Rota dobio zadatak da komponuje pesmu "Šta je mladost?" za film iz 1968, "Romeo i Julija", čuveni Italijan je dugo ostao zamišljen nad stihovima kojima priča u stihu počinje. Priča koja je pred vama služi baš tome. Da se zamislite.
Manila. Filipini. Tamo nema zime kakvu mi poznajemo. U januaru, koji je tamo najhladniji mesec, prosečna temperatura je nešto preko 20 stepeni. Ovih naših stepeni. Nema tamo zavejanih puteva, nema ni zaleđenih jezera na kojima bi neko, ako bi iko kojim slučajem voleo da kliza na Filipinima, mogao to da radi kada mu se prohte.
Zapravo, ako neko baš tamo, baš na Filipinima, poželi da kliza, onda to može da uradi na samo pet mesta u čitavoj državi od 99 miliona stanovnika: u najboljim zgradama najvećeg lanca lokalnih tržnih centara. U jednom takvom tržnom centru, "šoping molu" kako se to lepo ne kaže na srpskom, počinje naša priča.
Majkl Kristijan Martinez je imao osam godina kada je u Manili, baš u jednom od onih tržnih centara, video ljude kako klizaju. Odmah je rekao mami da bi i on to. Deca su, prosto, takva. Oponašaju odrasle. Otuda i breme koje odrasli svet nosi svuda sa sobom, a za koje često ne zna - deca su, često, baš onakvi kakvi su im primeri dati.
Majka mu je uslišila želju, pa je mali Majkl, iako je bolovao od astme, počeo da uživa na ledu kada god bi to porodica mogla da mu priušti. Sa 14 godina je definitivno rešio - želi da postane pravi klizač. Samo... Šta će jedan pravi klizač na Filipinima? Pa, ta zemlja nikada u istoriji zimskih olimpijskih igara nije imala predstavnika na zimskim olimpijskim igrama?! Ali... Sve promene u društvu nastaju divergentnim mišljenjem, onim u kome se ispituju ne samo načini rešavanja problema, već i sama pitanja. Biti elastičnog mišljenja, dopustiti mašti da stvara novu realnost - o, kako bi bilo lepo da se deca tome uče u školama. Ali, mnogi koji to nose u sebi, ne haju što takvih časova nema. Majkl Martinez je jedan od tih.
"Šta je mladost? Plahovita vatra.
Šta je mlada devojka? Led i želja.
Svet se njiše..."
Tako glase uvodni stihovi nad kojima je slavni Nino Rota sedeo zamišljen, komponujući možda i najslavniju melodiju koja prati ekranizaciju čuvenih Šekspirovih junaka, Romea i Julije.
Te stihove i tu melodiju Majkl Martinez je odabrao da uz njih vežba na ledu. Najčešće sam, a kada bi mu porodica sakupila dovoljno novca, i uz trenera. U zemlji 2013. razrušenoj najpre zbog zemljotresa snage 7,2 stepena, a onda od tajfuna Haijan, koji je vetrom koji je dostizao i 315 km/h ubio više od 6.000 ljudi, ko je mogao da misli na dečaka koji bi da kliza na Olimpijskim igrama? Ali, neko jeste. Novac je pozajmljivan, negde i poklanjan, pa je mali Majkl uspevao da ode i do Kalifornije na kraće treninge, kako bi stvarno dospeo do Sočija.
Da, kvalifikovao se. Iako je živeo sa astmom. Iako je u međuvremenu od 2011. do 2013. pokidao ligamente u skočnom zglobu, pa potom pokidao ligament kolena, a onda slomio drugi skočni zglob. Da, kvalifikovao se, iako mu je samo 17 godina. "Šta je mladost? Plahovita vatra", stihovi kažu. Postao je prvi Filipinac na Zimskim olimpijskim igrama. Postao je najmlađi učesnik ovogodišnjeg olimpijskog nadmetanja klizača. Nosio je zastavu na svečanom otvaranju u Sočiju. A onda je na red došao nastup.
"To je to... Konkurencija je ogromna. Da nastupi u kratkom programu i - idemo kući. Nećemo imati novca da ponovimo ovaj četvorogodišnji ciklus", govorila je ovih dana njegova majka, koja je i sama naučila da kliza, ne bi li mu bila kakav-takav trener.
"Ruža će procvetati, a onda uvenuti
Tako će i mladost...
Tako će i najdivnija devojka..."
Baš tako, pomalo tužno, nastavlja se pesma slavne kompozicije Nina Rote, odmah posle ona tri uvodna stiha.
To su svi mislili i kada je Majkl Martinez izašao na led u Sočiju. Sve što niko nije očekivao, on je već bio uradio. Ali, nije uradio ono što je on sam hteo, a hteo je - među 24 najbolja na svetu. Hteo je da dobije šansu ne da nastupa samo u kratkom, već i u dužem, tzv. "slobodnom programu". U finalu.
Melodija je počela da klizi po ledu dvorane u Sočiju. Na njoj - jedan Filipinac. I jedna ljubav.
A onda ovacije. I strepnja. Koji će biti u konačnom plasmanu? Mnogo je još klizača trebalo da nastupi posle njega... Kalkulacije, iščekivanje, strepnja...
Ima li za ljubav mesta među 24 najbolja?
I, baš kada su sudije obelodanile sve svoje ocene, i njemu i konkurenciji, kao da se začuo glas Glena Vestona koji je kompoziciju Nina Rote pevao u "Romeu i Juliji" iz 1968. I to baš stihove koji su došli na red i u ovoj priči:
"Dođe vreme kada jedan slatki osmeh
potraje baš dugo.
Tada je ljubav u ljubavi sa mnom".
Majkl Martinez je bio 19. u kratkom programu. Ovog petka, u 16 sati po srednjeevropskom vremenu, nastupa u velikom finalu. I, uopšte nije važno koji će u njemu biti. Važno je nešto drugo:
Ljubav se uvek probije ka vrhu. Što reče lord Bajron u "Neverniku" iz 1813.: "Ljubav? Ljubav će naći put, makar išla stazama kojih se i vukovi boje".
(goBiH.ba/blic sport)